19. новембар 2026.

RSNOG 12 – Од првих интернет веза у Србији до AI инфраструктуре

Дванаеста конференција Групе мрежних оператора Србије (RSNOG) одржана је 17. новембра 2026. у Клубу Кран у Београду. RSNOG је ове године обележио 30 година интернета у Србији и повезао приче о првим везама са данашњим изазовима изградње мрежа, дата центара и услуга заснованих на вештачкој интелигенцији.

Конференцију су отворили Александар Ристић из РНИДС-а и Срђан Поповић са Електротехничког факултета у Београду, који су представили пилот националног DNS рeзолвера, замишљеног да корисницима у Србији донесе бржи одзив при разрешавању домена, високу доступност, већу безбедност и мању зависност од сервиса ван земље. Нови сервис доступан је у стандардном режиму рада и режиму који блокира злонамерне домене, а домаћа интернет заједница позвана је да помогне у иницијалном тестирању.

Џенан Џевлан, AWS херој и суоснивач компаније allOps, приближио је како функционише глобална AWS мрежа, која подржава велики број модуларних високодоступних сервиса намењених изградњи веб и мобилних апликација. Његова презентација показала је да отпорност није особина која се накнадно додаје систему, већ принцип који треба да усмерава архитектуру од самог почетка. И мањи системи могу применити исте лекције: кварове треба предвидети у фази пројектовања, сервисе распоредити према потребама корисника, брзини одзива и захтевима за чување података, а критичне компоненте изоловати и обезбедити механизмима за аутоматски опоравак.

Бранимир Рајтар из компаније 5×9 Networks и HRNOG-а причао је о томе како је успео да прегура 1,6 терабита мрежног саобраћаја у секунди преко стандардног сервера са два процесора. До тог резултата дошао је мерењима, експериментима и променом софтверске архитектуре, након што је открио места која успоравају обраду података. Објаснио је да стандардни сервери, у поређењу са комерцијалним уређајима, нуде већу флексибилност, једноставнију администрацију, шире могућности за аутоматизацију и прилагођавање софтвера, те мању зависност од једног произвођача.

Мирослав Вујовић из CETIN-а већ четврт века прати и учествује у развоју мобилних мрежа за пренос података – од првих GPRS веза до данашњих 5G система. Кроз његову причу добили смо увид у то шта стоји иза сваке нове генерације мреже и бољег корисничког искуства – од година пажљивог планирања великих инвестиционих циклуса, преко одлазака на локације које су често неприступачне и изложене лошим временским условима, до тражења узрока кварова које милиони корисника не смеју да примете. Мирослав сматра да развој вештачке интелигенције данас доноси нове захтеве у погледу повезивања, напајања и хлађења, али и прилику да оператори, ослањајући се на искуство стечено током деценија, аутоматизују већи део својих послова, пруже још боље корисничко искуство и развију нове сервисе.

Ота Чермак и Мартин Душек из компаније WEDOS поделили су причу о немогућности решевања софистицираних DDoS напада, што их је мотивисало да развију сопствено решење и понуде га другима. Кроз три примера представили су различите ситуације – од напада који је блокирао јавни превоз у једном граду до напада који је малим бројем захтева изазивао велико оптерећење и високе трошкове. Пракса је показала да се техничка активација заштите често може реализовати веома брзо, али да уско грло представљају доношење одлука унутар компанија и припрема интерних система. То показује колико је важно унапред договорити и увежбати поступање у случају инцидената.

Братислав Цекић из компаније Pulsec и Марко Елазар из Nova Defense разговарали су са Маријаном Борковић из РНИДС-а о томе како вештачка интелигенција може да помогне тимовима за сајбер безбедност да повежу упозорења и аутоматизују рутинске задатке. Нагласили су значај познавања инфраструктуре, правила и процеса сваког корисника како би AI могао да доноси корисне закључке. Истакли су и да су за одлуке које могу да зауставе важан систем и даље неопходни људски надзор и јасно дефинисан систем одговорности. Као предуслов за примену AI у сајбер безбедности издвојили су детаљно познавање модела који се користи, инфраструктуре на којој се извршава и тока података.

Саболч Бодоши из RETN-а представио је актуелну слику интернет саобраћаја једног великог регионалног мрежног оператора и објаснио како различити типови садржаја постављају различите захтеве пред мреже, дата центре и операторе. Видео и даље чини највећи део саобраћаја, али успон вештачке интелигенције доноси нове и знатно захтевније обрасце. Велике количине података морају се брзо и непрекидно размењивати – како између аутономних AI агената, тако и између AI система којима управљају људи. То захтева директне, широкопојасне и поуздане везе, као и довољно енергије и рачунарских ресурса у самим дата центрима. Ситуацију додатно отежавају поремећаји у ланцима снабдевања, због којих набавка опреме може трајати годину и по дана, па и дуже. Због тога конективност не сме бити накнадна тема, већ се мора планирати упоредо са обезбеђивањем енергетске и серверске инфраструктуре.

Слободан Алексић из компаније Rittal, члан Управног одбора Дата центар асоцијације Србије (DCAS), представио је активности овог новог удружења и трендове у области дата центара у Европи и Србији. Према подацима DCAS-а, Србија тренутно има око 25 MW инсталираних капацитета, док би за достизање европског просека по броју становника било потребно 150-200 MW. С друге стране, на европском тржишту истовремено постоји велика тражња, али и мањак капацитета, услед ограничене доступности одговарајућих локација и електричне енергије. На тај начин отвара се простор за инвестиције у дата центре у Србији, подстакнуте како домаћом, тако и тражњом која долази из Европе. Нова асоцијација окупља представнике индустрије како би помогла у мапирању расположивих капацитета, унапређењу законских процедура, повезивању актера у оквиру индустрије и образовању кадрова у овој области.

Овогодишњи округли сто оператора био је посвећен изградњи домаћих AI капацитета и услуга, који постају кључна инфраструктура националних привреда. Владан Тасић представио је Orion AI Factory, регионалног NVIDIA партнера, његов пословни модел и најавио нова улагања у GPU капацитете. Мишо Јанковић из компаније Data Cloud Technology најавио је инсталацију новог суперкомпјутера са више од 640 GPU-ова и објаснио које је техничке адаптације било неопходно спровести у Државном дата центру у Крагујевцу како би рад савремене AI инфраструктуре био могућ. Посебно је истакао да AI сувереност, поред хардвера, подразумева и контролу над подацима, AI платформом, моделима и целокупним пословним процесом. Компаније Yettel и Telekom Srbija најавиле су развој сопствених хибридних платформи, које ће корисницима омогућити скалабилне on-premise и cloud AI капацитете, уз већу контролу над осетљивим подацима и радним оптерећењима. Представници свих компанија истакли су значајна улагања у изградњу интерних AI тимова. Ово је било условљено како недостатком поузданих спољних партнера, тако и брзином промена у AI индустрији и проценом да би дуготрајно тражење спољних извођача могло да успори развој. Такође су нагласили да је овај процес веома изазован због ограниченог броја стручњака и велике конкуренције на тржишту рада, али и да дугорочно доноси бројне користи.

Врхунац вечери била је дискусија о 30 година интернета у Србији, коју је водио Слободан Марковић. Окупила је неке од истинских пионира српског интернета: Мирјану Тасић, чланицу тадашње екипе YUNIC-а, којој, између осталог, дугујемо захвалност за наш национални интернет домен; проф. др Зорана Јовановића из Рачунског центра Универзитета у Београду, тадашњег главног чворишта Академске мреже; Павла Пековића, Сезамовца и члана екипе професора Боже Раденковића са Факултета организационих наука; Драгољуба Некића Нецу, који је радио на успостављању првог интернет линка БеоТелНета; и Мирјану Росић из тадашњег EUnet Југославије, захваљујући коме је интернет постао доступан свима.

Учесници су се присетили година у којима се електронска пошта шверцовала током санкција, али и времена у којем је разнолика мрежа ентузијаста, свако на свој начин и сви заједно, градила знање и везе неопходне за развој академске мреже и првих интернет провајдера. Све то постигнуто је у изузетно тешким условима међународних санкција, ратова и економског пропадања, са веома ограниченим ресурсима, али уз велики ентузијазам, храброст и, понекад, добру дозу среће.

Историјска паралела између времена од пре 30 година и данашњице показује да је академска заједница једна од највећих покретачких снага Србије, као и колико је важно стварати простор за радозналост, експериментисање и стицање нових знања и, што је најважније, никада не заборавити више пута доказану способност наших људи за велика дела, чак и у најтежим околностима.

Конференција је завршена традиционалним наградним квизом и дружењем уз коктел, а овогодишњи RSNOG одржан је под покровитељством Фондације РНИДС и Serbian Open eXchange (SOX), док су подршку пружили спонзори Pulsec powered by Telekom Srbija, Team Cymru, Unicom Telecom, Yettel и ICANN, као и пријатељи конференције Data Cloud Technology, CETIN, RETN, RIPE NCC, Unlimited.rs, WEDOS, Orion Telekom, Beenet и Зелендата центар.